Pro­blem pri spro­vo­đe­nju ten­de­ra ni­je Za­kon o jav­nim na­bav­ka­ma, već nje­go­va ne­a­de­kvat­na pri­mje­na, či­ja bi kr­še­nja tre­ba­lo da za­vri­je­de pa­žnju nad­le­žnih in­sti­tu­ci­ja, pri­je sve­ga tu­ži­la­štva, oci­je­nje­no je na re­gi­o­nal­noj kon­fe­ren­ci­ji „Ka­ko do efek­tiv­ne kon­tro­le svr­sis­hod­no­sti jav­nih na­bav­ki” u Be­o­gra­du. Na sku­pu je is­tak­nu­to da ci­vil­no dru­štvo oprav­da­no tre­ba da vr­ši pri­ti­sak na vla­de u re­gi­o­nu ka­ko bi iz­gra­di­le efi­ka­sne si­ste­me jav­nih na­bav­ki i omo­gu­ći­le od­go­vor­no tro­še­nje nov­ca po­re­skih ob­ve­zni­ka.
Član Se­na­ta Dr­žav­ne re­vi­zor­ske in­sti­tu­ci­je (DRI) Bra­ni­slav Ra­du­lo­vić is­ta­kao je da re­vi­zo­ri mo­ra­ju kon­tro­li­sa­ti ve­li­ke i ma­le te­nde­re, ali da u slu­ča­je­vi­ma ka­da ot­kri­ju ne­pra­vil­no­sti tu­ži­la­štva tre­ba da re­a­gu­ju, što sa­da ni­je slu­čaj. On je na­veo da im tu­ži­o­ci ka­žu ka­ko su iz­vje­šta­ji DRI op­šir­ni, iako me­di­ji u jed­nom tek­stu obič­no ob­u­hva­te su­šti­nu na­la­za i sve­du tekst na ne­ko­li­ko stra­ni­ca.
– Tu­ži­la­štva tre­ba da po za­ključ­ci­ma re­vi­zi­je otva­ra­ju i is­tra­ge. Mo­že­mo da ot­kri­je­mo ne­pa­vil­no­sti u tro­še­nju, ali tu­ži­la­štvo je to ko­je tre­ba da sa­gle­da ima li kri­vič­nog dje­la. Ima­mo su­kob sa Vr­hov­nim dr­žav­nim tu­ži­la­štvom jer se oni ne mi­je­ša­ju u svoj po­sao – oci­je­nio je Ra­du­lo­vić, do­da­ju­ći da bi re­vo­zo­ri i tu­ži­o­ci tre­ba­lo da funk­ci­o­ni­šu po si­ste­mu „gdje ja sta­nem, ti pro­du­ži”.
Ra­du­lo­vić je oci­je­nio da su anek­si ugo­vo­ra „tu­mor si­ste­ma jav­nih na­bav­ki”, a kao ve­li­ki pro­blem is­ta­kao je i ne­a­de­kvat­no pla­ni­ra­nje. Ka­zao je da je lo­še pla­ni­ra­nje bu­dže­ta za jav­ne na­bav­ke pro­blem na ko­ji uka­zu­ju zva­nič­ni iz­vje­šta­ji nad­le­žnih in­sti­tu­ci­ja u toj obla­sti, kao i sa­mi slu­žbe­ni­ci za jav­ne na­bav­ke. Ka­ko na­vo­di, DRI se ba­vi­la efi­ka­sno­šću pla­ni­ra­nja u zdrav­stve­nom si­ste­mu jer su u 2015. spro­ve­li ten­de­re vri­jed­no­sti 65.285.851 euro, što či­ni 15,22 od­sto ukup­nih ugo­vo­re­nih ten­de­ra.
Kao po­se­ban pro­blem, Ra­du­lo­vuć je na­veo da su zdrav­stve­ne in­sti­tu­ci­je pla­ni­ra­le da po­tro­še 94,2 mi­li­o­na, a iz­da­tak je na kra­ju bio 65,2 mi­li­o­na, pri če­mu se stva­ra raz­li­ka od pre­ko 28 mi­li­o­na eura. Ta­ko­đe, ka­zao je da je za­bi­lje­že­no pre­ko­ra­če­nje od 205.000 eura za pla­ća­nje uslu­ga, jer su umje­sto ple­mi­ni­ra­nih 1,8 mi­li­o­na zdarvstve­ne isnti­tu­ci­je po­tro­ši­le pre­ko dva mi­li­o­na.
Nje­gov ko­le­ga iz DRI Sr­bi­je Ra­do­slav Sre­te­no­vić iz­ja­vio je da u jav­nim na­bav­ka­ma po­sto­ji ve­li­ki pro­blem ne­kon­ku­rent­no­sti i ne­e­ko­no­mič­no­sti pri­li­kom iz­bo­ra po­nu­da, a ni­je stra­no ni fa­vo­ri­zo­va­nje od­re­đe­nih po­nu­đa­ča. Upo­zo­rio je da lo­še pla­ni­ra­nje pri­li­kom jav­nih na­bav­ki mo­že ima­ti po­sle­di­ce po bu­džet.
Asi­stent na pro­gra­mu Mo­ni­to­ring u NVO MANS Mi­tar Ba­tro­vić re­kao je da su to­kom vi­še­go­di­šnjeg mo­ni­to­rin­ga uoči­li da se ri­jet­ko ko­ja in­sti­tu­ci­ja ba­vi prin­ci­pom svr­sis­hod­no­sti pri­li­kom pla­ni­ra­nja i spro­vo­đe­nja po­stu­pa­ka jav­nih na­bav­ki. On je is­ta­kao da kod ve­ći­ne in­sti­tu­ci­ja go­di­na­ma po­sto­ji pro­blem u ini­ci­jal­nom pla­ni­ra­nju na­bav­ke ro­ba, ra­do­va i uslu­ga ko­ji se ogle­da u če­stim iz­mje­na­ma pla­no­va jav­nih na­bav­ki. Kao pri­mjer če­stih iz­mje­na pla­no­va na­veo je Mi­ni­star­stvo fi­nan­si­ja, ko­je je 10 pu­ta mi­je­nja­lo taj do­ku­ment u 2014. go­di­ni. On je na­veo da je MANS ana­li­zi­ra­ju­ći do­ku­men­ta­ci­ju Mi­ni­star­stva unu­tra­šnjih po­slo­va (MUP) za ne­ko­li­ko pred­me­ta jav­nih na­bav­ki, do­šao do za­ključ­ka da je ta in­sti­tu­ci­ja če­sto ko­ri­sti­la ne­po­sred­ni spo­ra­zum, iako se taj po­stu­pak sma­tra naj­ne­tran­spa­rent­ni­jim po­stup­kom, či­ju je za­ko­ni­tost ve­o­ma te­ško kon­tro­li­sa­ti i ko­ja umno­go­me is­klju­ču­je tr­ži­šnu kon­ku­ren­ci­ju.
Ba­tro­vić je is­ta­kao da s ob­zi­rom na to da se u Cr­noj Go­ri tre­nut­no ra­di no­vi Za­kon o jav­nim na­bav­ka­ma, i da MANS ima svog pred­stav­ni­ka u rad­noj gru­pi, tru­di­će se da no­vi akt što bo­lje ure­di aspekt svr­sis­hod­no­sti, da­va­njem de­talj­nih pre­po­ru­ka ko­je će pro­is­te­ći iz sve­ga što se po­ka­za­lo kao pro­ble­ma­tič­no to­kom do­sa­da­šnjeg mo­ni­to­rin­ga.M.S.


Kriterijumi dis­kri­mi­na­torni

Po­moć­ni­ca di­rek­to­ra Upra­ve za jav­ne na­bav­ke Cr­ne Go­re Ma­ra Bo­ga­vac ka­za­la je da je u na­šoj dr­ža­vi to­kom 2015. na ten­de­re po­tro­še­no 428,8 mi­li­o­na eura. Ona je na­ve­la da su po­ten­ci­jal­ne zo­ne ri­zi­ka pri­li­kom pla­ni­ra­nja jav­nih na­bav­ki iz­ra­da tog ak­ta van okvi­ra pla­ni­ra­nih nov­ča­nih sred­sta­va, mi­je­nja­nje i do­pu­nja­va­nje pla­na, kao i di­je­lje­nje istih ili slič­nih ten­de­ra na vi­še po­stu­pa­ka ka­ko bi se iz­bje­gla pri­mje­na za­ko­na. Bo­ga­vac je, go­vo­re­ći o svr­sis­hod­no­sti, ka­za­la da ve­li­ki ri­zik pred­sta­vlja ko­ri­šće­nje dis­kri­mi­na­tor­skih fa­kul­ta­tiv­nih uslo­va i kri­te­ri­ju­ma, kao i na­vo­đe­nje mje­ra i teh­nič­kih karak­te­ri­sti­ka ili spe­ci­fi­ka­ci­ja ko­je ogra­ni­ča­va­ju ili spre­ča­va­ju kon­ku­ren­ci­ju.


Šta će EPCG luk­su­zni „BMV”

Ba­tro­vić je ka­zao da je mo­ni­to­ring MANS-a po­ka­zao da je svr­sis­hod­nost ten­de­ra če­sto upit­na i pri­li­kom na­bav­ke slu­žbe­nih auto­mo­bi­la.
– Ta­ko je 2014. go­di­ne Elek­tro­pri­vre­da na­ba­vi­la auto­mo­bil mar­ke „BMV” od 70 hi­lja­da eura za ko­ji se či­ni da je na­ba­vljen ka­ko bi za­do­vo­ljio po­tre­be za­htjev­ni­jih lju­bi­te­lja auto­mo­bi­la u tom pred­u­ze­ću. Na­i­me, taj auto­mo­bil je pri­lič­no opre­mljen, sa za­pre­mi­nom mo­to­ra od go­to­vo 3.000 ku­bi­ka, sna­ga mo­to­ra je 190 kV, po­sje­du­je ko­žna sje­di­šta, mul­ti­funk­ci­o­nal­ni sport­ski vo­lan, alu-fel­ge, si­gur­no­sne šra­fo­ve za toč­ko­ve, Dyna­mic Dam­per Con­trol, spolj­ne ru­či­ce vra­ta sa osvje­tlje­njem, unu­tra­šnje ukra­sne dr­ve­ne lajs­ne „fi­ne­li­ne“, to­ni­ra­na sta­kla, Bi-Xenon svje­tla sa si­ste­mom za in­te­nziv­no pra­nje fa­ro­va, auto­mat­sku kon­tro­lu do­me­ta fa­ro­va, na­vi­ga­ci­o­ni si­stem i još zna­tan broj do­dat­ne opre­me. Po­sta­vlja se pi­ta­nje da li je ta­ko opre­mljen auto­mo­bil bio za­i­sta po­tre­ban i da li se nje­go­va na­bav­ka mo­že ika­ko oprav­da­ti – is­ta­kao je on.